Уџбеници за 3.разред |
|
|
ВАЖНО!!!
promena_kalendara_rada_za_201920.pdf | |
File Size: | 830 kb |
File Type: |
Директан линк распореда часова на ТВ за време ванредних мера,март 2020.
https://www.rasporednastave.gov.rs/osnovne-skole.php
Поштовани ученици и родитељи,
Како сте већ обавештени, због епидемиолошке ситуације у земљи привремено је обустављен непосредни образовно-васпитни рад у школама. Даљи наставак образовно-васпитног рада је планиран кроз учење на даљину и то на следећи начин:
Емитовање едукативног садржаја на трећем каналу Радио-телевизије Србије (РТС канал 3):
Молимо вас да пратите информације путем мејла, телефона, сајта школе и сајта Министарства просвете. Поред наших контаката у школи( +381 21 6364 787 Email: [email protected] ), на располагању вам је и телефон број 011 735 05 57.
https://www.rasporednastave.gov.rs/osnovne-skole.php
Поштовани ученици и родитељи,
Како сте већ обавештени, због епидемиолошке ситуације у земљи привремено је обустављен непосредни образовно-васпитни рад у школама. Даљи наставак образовно-васпитног рада је планиран кроз учење на даљину и то на следећи начин:
Емитовање едукативног садржаја на трећем каналу Радио-телевизије Србије (РТС канал 3):
- Свакодневно, почев од 8:00 часова, шест дана у недељи, биће емитовани посебно припремљени и адаптирани образовни садржаји у складу са прописаним програмима наставе и учења;
- За ученике од 1. до 7. разреда емитоваће се садржаји у блоковима од по два часа дневно;
- За ученике 8. разреда емитоваће се садржаји у блоковима од по три часа дневно, од којих ће два увек бити српски језик и математика, а трећи час један од предмета који се полажу на завршном испиту;
- У наредним данима биће емитовани и часови на језицима националних мањина; за ове ученике биће емитовани садржаји и на платформи РТС Планета;
- Распоред часова који ће бити емитовани биће објављиван дан пре емитовања на сајту Министарства просвете www.rasporednastave.gov.rs
- Онлајн платформе: за додатно учење, као и комуникацију са наставницима, користиће се различите платформе за учење, као и други облици комуникација – и-мејл, Вибер и слично. О овоме ћете бити накнадно обавештени.
Молимо вас да пратите информације путем мејла, телефона, сајта школе и сајта Министарства просвете. Поред наших контаката у школи( +381 21 6364 787 Email: [email protected] ), на располагању вам је и телефон број 011 735 05 57.
obavestenje_za_roditelje_nastava_na_daljinu.pdf | |
File Size: | 1978 kb |
File Type: |
prirucnik_za_roditelje_web.pdf | |
File Size: | 3491 kb |
File Type: |
Дислексија
Дислексија- приручник
Aнализа и синтеза гласова
10 корака до успешнијег читања
Чему служе домаћи задаци
Приручник за рад са родитељима
Како мотивисати немотивисане ученике
Успешно учење
Насиље у школи
Дислексија- приручник
Aнализа и синтеза гласова
10 корака до успешнијег читања
Чему служе домаћи задаци
Приручник за рад са родитељима
Како мотивисати немотивисане ученике
Успешно учење
Насиље у школи
*Полазак у школу и развијање радних навика
Дете које први пут полази у школу лакше ће се снаћи уколико има већ формиране неке радне навике, а оне се успешно стичу увођењем детета у примерене радне задатке.
Зато је потребно да се родитељи и наставници придржавају следећих поступака:
* упознавање будућег ученика са циљевима и задацима школе, а тиме и са радом као главном школском активношћу;
* приказивање практичних примера ученику шта треба да ради и како да обавља радну активност;
* увежбавање наученог;
* контрола и интересовање за учеников рад;
* чврст режим дана и настојање да се до краја спроводи;
* свестан однос према формираној навици разјашњавањем и развијањем одговорности.
Упознавање будућег ученика са циљевима и задацима школског рада
Пре него што се дете нађе у школској клупи, потребно га је припремити и упознати са циљевима и задацима школе. Припрема ученика за школу има за циљ да се будућем ученику олакшају први школски дани, како би се могао што брже и лакше интегрисати у нову средину. Школу детету треба приказати реално, онакву каква она заиста јесте. Ту нису потребна ни претерана улепшавања, нити застрашивања. Кроз разговор са родитељима дете треба да схвати школу као установу у којој ће да научи много лепих и корисних ствари, да упозна и стекне своје будуће пријатеље.
Примери и показивање
У развијању радних навика код ученика првог и другог разреда, највећу улогу има пример одраслих.Значај примера се повећава уколико он потиче од оних које дете воли. То су првенствено родитељи, а касније и наставници. Дакле, живи примери околине најјаче делују на формирање радних навика детета, што је најзначајније за прве месеце његовог школског живота.
Поласком у први разред дете стиче извесне радне обавезе са којима његова личност бива активирана. Показивањем како треба писати и читати, наставник код својих ученика развија одређене радне операције које они треба да усвоје. Тако се на часу ствара радна атмосфера, у којој наставник показује и тумачи, а ученици усвајају одређено знање. Практични примери и показивање одраслих подстичу и мотивишу ученика да и он сам приступи одређеном раду: напише и научи слова, нацрта кућу, поспреми своју клупу и књиге и сл. Марљивост и рад старије браће и сестара такође развијају интересовање ученика за рад и љубав према раду.
Увежбавање наученог
Радне навике се не могу формирати без дугог вежбања и систематског понављања. Вежбање се састоји у понављању неке интелектуалне радње са којом се стиче одређена вештина и аутоматизује навика. Наставници и родитељи не би требало да се задовоље само тиме што су ученику показали како треба да обавља дату радњу. Да би дете научило писати, читати и рачунати, није довољно само наставниково показивање, већ је потребно да свакодневним вежбањем ученик стекне навику да често пише, чита и рачуна, али и онда када то нико од њега не захтева.
Пре сваког вежбања, детету треба разјаснити које ће радне операције вежбати, како ће их вежбати и која је сврха тога рада. Домаћи задатак који даје наставник има за циљ да ученик што боље овлада одређеним градивом, да га што детаљније схвати и усвоји, а са друге стране, она пред ученика поставља једну радну обавезу. Резултати вежбе најбољи су ако се она обавља у почетку краће са мањим размацима, а касније све дуже, али са већим размацима. Што ученик више вежба, тиме ће и његова самосталност у обављању радњи бити све већа, а помоћ наставника све мања, јер се само вежбањем могу стећи дуготрајне радне навике.
Контрола и интересовање за учеников рад
Од првог дана школе требало би разговарати са дететом и интересовати се за његов рад. Питања која упућујемо детету не би требало да постану досадна и прерасту у стална, мучна запиткивања, него да код детета створе потребу да о дешавањима у школи само прича. Било би добро знати и садржај домаћих задатака за сваки дан, али то не значи да је потребно да их родитељи решавају. Боље је да дете самостално обавља своје школске дужности уз одређену, потребну, помоћ родитеља. Уколико се контрола учениковог рада буде спроводила свакодневно, код њега ће се развити дисциплинован однос у извршавању радних обавеза. Код ученика који је стекао одређене радне навике, са његовим развојем, учесталост контроле ће се постепено смањивати све док потпуно не исчезне.
Дневни распоред ученикових дужности
Дневни распоред ученикових дужности је саставни део свих наведених поступака у процесу развијања радних навика. Ако се извесне радње обављају тачно у одређено време сваког дана, оне ће се лакше учврстити код деце и долазиће као нешто сасвим нормално, без чега се не може.
Дете би било добро навићи:
* да све обавезе обавља у тачно одређено време;
* да решавање домаћих задатака ради после јела и одмора;
* да једном започети рад неизоставно уради до краја.
Планирањем ученик може да контролише и критички посматра свој рад и коришћење времена, па ће се трудити да расположиво време што боље искорисити, чиме ће убрзавати темпо свога рада, што је значајна васпитна мера.
Као што утврђено време за рад има свој значај за постизање важних успеха, тако и место рада треба бити стално. Стално радно место мобилише ученика на активност, утиче на његову концентрацију и појачава његов радни потенцијал. Када ученик седа за своје радно место, његово цело биће се усмерава на посао који га на том месту чека. Уколико дете промени радно место, оно се одмах налази у новој ситуацији, окружено другачијим предметима који одвлаче његову пажњу и удаљавају га од садржаја који треба да усвоји.
Након што се утврди стално време и место рада и дете се на то навикне, непредвиђени појединачни изузеци због одређених околности неће представљати неки проблем, јер ће се дете одмах након тога враћати свом сталном распореду радних активности.
Неговање свесног односа према формираној навици разјашњавањем и развијањем одговорности.
Када се код детета формира одређена радна навика, важно је да дете постане свесно свог деловања и потребе за радом. Детету пре свега треба објаснити зашто је важно да оно континуирано ради, а не да му се рад намеће без икаквих објашњења. Код детета треба развити и осећај одговорности на који ће се оно позвати сваки пут када му не буде по вољи да нешто уради. Деца воле да су за нешто одговорна, посебно ако им се то представи на леп начин. Посебно воле да се осећају важним, да знају да други имају у њих поверења. Овде је од пресудног значаја лични пример родитеља иуспостављање договора са дететом. Ако су родитељи неодговорни и заборављају да обаве неке послове, или их стално одлажу, а инсистирају да дете то уради, они долазе у контрадикцију између својих речи и дела. То детету сигурно неће промаћи, ма колико се родитељи у овом случају позивали на ауторитет. Ако тражите од детета одговорност и савесност у раду, онда и вас као његове родитеље треба да красе те особине!
Развијајући радне навике код деце, родитељи истовремено могу радити и на властитим радним навикама које ће помоћи да се превише времена не троши на гледање телевизије, играње компјутерских игрица, беспотребне телефонске разговоре и сл.
Уколико стално наговарамо дете да ради домаћи задатак и учи док гледамо телевизију или разговарамо телефоном, то свакако неће имати ефекта. Дете ће, под утицајем ауторитета старијег послушати, али ће радити безвољно и при томе ће стално мислити на оно што родитељи раде.
Ако желимо да дете обавља своје обавезе, онда у то време и ми себи морамо наћи неки посао, како би оно било свесно да сви у кући нешто корисно раде. Зато ако родитељи желе да код детета развију навику читања књига, најбоље ће то постићи ако и сами буду читали књиге у слободно време, или пред спавање.
Само личним примером, односно, одговорним односом, родитељи могу код детета развити љубав према раду. Радне навике које дете стекне од малена, основа су за даље формирање у школи и као такве остају кроз цели живот. Осим тога, радне навике помажу развијању физичке снаге детета, изоштравају његове интелектуалне снаге и способности, јачају његово стрпљење и вољу чиме оно постаје вредније и способније за сналажење у новим животним ситуацијама.
Навикавање детета на свакодневно обављање радних обавеза доприноси обликовању његовог карактера и способности, те развија свесност о корисности рада. Уколико помогнемо детету да радне навике на време развије, поставићемо темеље вредне и квалитетне личности која која ће се лакше снаћи у будућим животним ситуацијама.
Шта је то дисциплина и како је увести у живот деце
Деца најлакше уче и сазревају уз брижне родитеље који им помажу да схвате где су границе, како да савладају мање пријатне животне задатке и како да живе заједно са осталим људима који имају своје жеље и потребе. Дисциплина значи да пружите деци одређену структуру, рутину, практичне ритуале и вештине захваљујући којима ће одрасти у задовољног, способног човека који може да се ослони на сопствене способности. Дисциплина се у сваком случају не изједначава са појмом казне!
3 фактора ће учинити да ваше дете позитивно реагује на ваш труд да га лагано уведете у стваран свет и упутите у друштвена правила кроз основну дисциплину: 1)дубока веза између деце и родитеља, 2)јасан ауторитет и 3)способност да управљате фрустрирајућим ситуацијама.
Дубока и јака веза између деце и родитеља
Дете је природно условљено да прати вођство особа са којима има снажну и трајну везу. Један од предуслова за спремност детета да сарађује са вама је постојање снажне повезаности између вас и њега. Управо љубав и повезаност са родитељима је кључ који ће помоћи детету да превазиђе склоност ка одупирању и негирању ваших захтева.
Јасан ауторитет
Како бисте ефикасно увели дисциплину у породични живот и код своје деце, неопходно је да детету буде апсолутно јасно да сте ви особа која доноси одлуке и одговорна је за то. Деца су склона томе да се ослањају на особу која одише поверењем и ауторитетом, тако да ако преговарате са дететом око сваког захтева који му упутите остављате утисак слабе и неубедљиве особе.
Управљање фрустрацијама
Коначно, незаменљиво је да родитељи помогну детету да се избори са фрустрацијом због незабавних задатака које морају да обаве. Деца су природно мотивисана да раде оно што им пружа задовољство, па не чуди да се разочарају кад морају да прекину играње игрице и оду у кревет док старији остају будни или кад морају да прекину играње да би радили домаћи задатак. Родитељи који разумеју како да помогну детету да се избори са љутњом у старту имају много бољу позицију да дисциплинују децу на начин који не потпирује љутњу или агресивност.
Кад преузмете улогу капетана у животу свог детета, помогнете му да плови кроз фрустрирајуће ситуације и одржите снажну емотивну везу са њим, дете ће бити много спремније да прихвати ваше савете и дисциплину коју настојите да му пренесете.
Тактике дисциплиновања
Тактика којом се служите како бисте увели дисциплину у кућу треба да се мења и адаптира како ваше дете одраста. Ево неколико савета за децу различитих узраста.
- Дисциплиновање деце до 3 године
Избегавајте кажњавање деце издвајањем, јер оно ствара страх и зависност, и потрудите се најбоље што можете да победите у игри „Ко је главни“. Уместо кажњавања или грдње детета након што је било непослушно или безобразно размислите на који начин можете да избегнете оно што изазива такво понашање. Гладно, уморно или претерано стимулисано дете ће се лакше понашати ван правила. Ако дете уради нешто погрешно, опишите то на позитиван начин уз минимум речи, на пример (ако се деси да удари мацу): “Маца воли да је мазимо нежно.” Кад дете нешто ради добро ставите му то такође до знања: “Свиђа ми се кад се тако лепо играш са мацом, а и њој се свиђа!”
- Дисциплиновање деце од 3 до 9 година
Искоритите породичне састанке да установите кућна правила, дужности сваког од укућана и шта се од кога очекује. Потражите начине да деци дате неку одговорност — на пример да нахране рибице, очисте тротоар испред куће или однесу прљаву гардеробу у корпу за веш у купатилу — тако им помажете да развију осећај одговорности. Уместо да се фокусирате на дечје грешке дугим лекцијама или казнама, ухватите моменат када дете ради нешто добро. Искрено похвалите дете за понашање које вас је обрадовало: “Много сам срећна што си већ почео да радиш домаћи кад сам дошла кући. Браво сине!”
- Дисциплиновање деце од 9 до 12 година
Како деца расту и приближавају се адолесценцији, пажљиво прате знаке који указују на то да их третирате као да су још увек деца. Када тражите нешто од њих наступајте самоуверено и уз минимум речи и немојте да се задржите ту да бисте се уверили да ли ће вас послушати. Објашњења зашто нешто морају да ураде понудите само ако вам их деца траже и то без уздисања или негодовања. Избегавајте поигравање са моћи; саслушајте их кад су узнемирени, али одолите импулсу да се укључујете у дебату или преговоре.
- Дисциплиновање тинејџера
Тинејџери се по неким стварима не разликују много до деце млађе од три године. Дисциплиновање тинејџера у великој мери подразумева нежно усмеравање и помоћ како би схватили шта је добро а шта лоше и развили свој сопствени морални компас. Креирајте прво рецептивност питајући децу какво је њихово мишљење везано за теме од конзумирања алкохола на журкама до домаћих задатака и саслушајте их без прекидања или убацивања свог мишљења. Обраћајте им се са поштовањем и искреном жељом да боље разумете њихово становиште док причају о различитим дешавањима. Ваш посао је да им помогнете да открију свој сензибилитет према схватању живота.
Улога особе која уноси дисциплину у живот деце није лака, али будите свесни да ћете подршком омогућити деци да схвате шта је одговорност и доследност и помоћи малишанима да остваре здрав и успешан живот као одрасли.
Дете које први пут полази у школу лакше ће се снаћи уколико има већ формиране неке радне навике, а оне се успешно стичу увођењем детета у примерене радне задатке.
Зато је потребно да се родитељи и наставници придржавају следећих поступака:
* упознавање будућег ученика са циљевима и задацима школе, а тиме и са радом као главном школском активношћу;
* приказивање практичних примера ученику шта треба да ради и како да обавља радну активност;
* увежбавање наученог;
* контрола и интересовање за учеников рад;
* чврст режим дана и настојање да се до краја спроводи;
* свестан однос према формираној навици разјашњавањем и развијањем одговорности.
Упознавање будућег ученика са циљевима и задацима школског рада
Пре него што се дете нађе у школској клупи, потребно га је припремити и упознати са циљевима и задацима школе. Припрема ученика за школу има за циљ да се будућем ученику олакшају први школски дани, како би се могао што брже и лакше интегрисати у нову средину. Школу детету треба приказати реално, онакву каква она заиста јесте. Ту нису потребна ни претерана улепшавања, нити застрашивања. Кроз разговор са родитељима дете треба да схвати школу као установу у којој ће да научи много лепих и корисних ствари, да упозна и стекне своје будуће пријатеље.
Примери и показивање
У развијању радних навика код ученика првог и другог разреда, највећу улогу има пример одраслих.Значај примера се повећава уколико он потиче од оних које дете воли. То су првенствено родитељи, а касније и наставници. Дакле, живи примери околине најјаче делују на формирање радних навика детета, што је најзначајније за прве месеце његовог школског живота.
Поласком у први разред дете стиче извесне радне обавезе са којима његова личност бива активирана. Показивањем како треба писати и читати, наставник код својих ученика развија одређене радне операције које они треба да усвоје. Тако се на часу ствара радна атмосфера, у којој наставник показује и тумачи, а ученици усвајају одређено знање. Практични примери и показивање одраслих подстичу и мотивишу ученика да и он сам приступи одређеном раду: напише и научи слова, нацрта кућу, поспреми своју клупу и књиге и сл. Марљивост и рад старије браће и сестара такође развијају интересовање ученика за рад и љубав према раду.
Увежбавање наученог
Радне навике се не могу формирати без дугог вежбања и систематског понављања. Вежбање се састоји у понављању неке интелектуалне радње са којом се стиче одређена вештина и аутоматизује навика. Наставници и родитељи не би требало да се задовоље само тиме што су ученику показали како треба да обавља дату радњу. Да би дете научило писати, читати и рачунати, није довољно само наставниково показивање, већ је потребно да свакодневним вежбањем ученик стекне навику да често пише, чита и рачуна, али и онда када то нико од њега не захтева.
Пре сваког вежбања, детету треба разјаснити које ће радне операције вежбати, како ће их вежбати и која је сврха тога рада. Домаћи задатак који даје наставник има за циљ да ученик што боље овлада одређеним градивом, да га што детаљније схвати и усвоји, а са друге стране, она пред ученика поставља једну радну обавезу. Резултати вежбе најбољи су ако се она обавља у почетку краће са мањим размацима, а касније све дуже, али са већим размацима. Што ученик више вежба, тиме ће и његова самосталност у обављању радњи бити све већа, а помоћ наставника све мања, јер се само вежбањем могу стећи дуготрајне радне навике.
Контрола и интересовање за учеников рад
Од првог дана школе требало би разговарати са дететом и интересовати се за његов рад. Питања која упућујемо детету не би требало да постану досадна и прерасту у стална, мучна запиткивања, него да код детета створе потребу да о дешавањима у школи само прича. Било би добро знати и садржај домаћих задатака за сваки дан, али то не значи да је потребно да их родитељи решавају. Боље је да дете самостално обавља своје школске дужности уз одређену, потребну, помоћ родитеља. Уколико се контрола учениковог рада буде спроводила свакодневно, код њега ће се развити дисциплинован однос у извршавању радних обавеза. Код ученика који је стекао одређене радне навике, са његовим развојем, учесталост контроле ће се постепено смањивати све док потпуно не исчезне.
Дневни распоред ученикових дужности
Дневни распоред ученикових дужности је саставни део свих наведених поступака у процесу развијања радних навика. Ако се извесне радње обављају тачно у одређено време сваког дана, оне ће се лакше учврстити код деце и долазиће као нешто сасвим нормално, без чега се не може.
Дете би било добро навићи:
* да све обавезе обавља у тачно одређено време;
* да решавање домаћих задатака ради после јела и одмора;
* да једном започети рад неизоставно уради до краја.
Планирањем ученик може да контролише и критички посматра свој рад и коришћење времена, па ће се трудити да расположиво време што боље искорисити, чиме ће убрзавати темпо свога рада, што је значајна васпитна мера.
Као што утврђено време за рад има свој значај за постизање важних успеха, тако и место рада треба бити стално. Стално радно место мобилише ученика на активност, утиче на његову концентрацију и појачава његов радни потенцијал. Када ученик седа за своје радно место, његово цело биће се усмерава на посао који га на том месту чека. Уколико дете промени радно место, оно се одмах налази у новој ситуацији, окружено другачијим предметима који одвлаче његову пажњу и удаљавају га од садржаја који треба да усвоји.
Након што се утврди стално време и место рада и дете се на то навикне, непредвиђени појединачни изузеци због одређених околности неће представљати неки проблем, јер ће се дете одмах након тога враћати свом сталном распореду радних активности.
Неговање свесног односа према формираној навици разјашњавањем и развијањем одговорности.
Када се код детета формира одређена радна навика, важно је да дете постане свесно свог деловања и потребе за радом. Детету пре свега треба објаснити зашто је важно да оно континуирано ради, а не да му се рад намеће без икаквих објашњења. Код детета треба развити и осећај одговорности на који ће се оно позвати сваки пут када му не буде по вољи да нешто уради. Деца воле да су за нешто одговорна, посебно ако им се то представи на леп начин. Посебно воле да се осећају важним, да знају да други имају у њих поверења. Овде је од пресудног значаја лични пример родитеља иуспостављање договора са дететом. Ако су родитељи неодговорни и заборављају да обаве неке послове, или их стално одлажу, а инсистирају да дете то уради, они долазе у контрадикцију између својих речи и дела. То детету сигурно неће промаћи, ма колико се родитељи у овом случају позивали на ауторитет. Ако тражите од детета одговорност и савесност у раду, онда и вас као његове родитеље треба да красе те особине!
Развијајући радне навике код деце, родитељи истовремено могу радити и на властитим радним навикама које ће помоћи да се превише времена не троши на гледање телевизије, играње компјутерских игрица, беспотребне телефонске разговоре и сл.
Уколико стално наговарамо дете да ради домаћи задатак и учи док гледамо телевизију или разговарамо телефоном, то свакако неће имати ефекта. Дете ће, под утицајем ауторитета старијег послушати, али ће радити безвољно и при томе ће стално мислити на оно што родитељи раде.
Ако желимо да дете обавља своје обавезе, онда у то време и ми себи морамо наћи неки посао, како би оно било свесно да сви у кући нешто корисно раде. Зато ако родитељи желе да код детета развију навику читања књига, најбоље ће то постићи ако и сами буду читали књиге у слободно време, или пред спавање.
Само личним примером, односно, одговорним односом, родитељи могу код детета развити љубав према раду. Радне навике које дете стекне од малена, основа су за даље формирање у школи и као такве остају кроз цели живот. Осим тога, радне навике помажу развијању физичке снаге детета, изоштравају његове интелектуалне снаге и способности, јачају његово стрпљење и вољу чиме оно постаје вредније и способније за сналажење у новим животним ситуацијама.
Навикавање детета на свакодневно обављање радних обавеза доприноси обликовању његовог карактера и способности, те развија свесност о корисности рада. Уколико помогнемо детету да радне навике на време развије, поставићемо темеље вредне и квалитетне личности која која ће се лакше снаћи у будућим животним ситуацијама.
Шта је то дисциплина и како је увести у живот деце
Деца најлакше уче и сазревају уз брижне родитеље који им помажу да схвате где су границе, како да савладају мање пријатне животне задатке и како да живе заједно са осталим људима који имају своје жеље и потребе. Дисциплина значи да пружите деци одређену структуру, рутину, практичне ритуале и вештине захваљујући којима ће одрасти у задовољног, способног човека који може да се ослони на сопствене способности. Дисциплина се у сваком случају не изједначава са појмом казне!
3 фактора ће учинити да ваше дете позитивно реагује на ваш труд да га лагано уведете у стваран свет и упутите у друштвена правила кроз основну дисциплину: 1)дубока веза између деце и родитеља, 2)јасан ауторитет и 3)способност да управљате фрустрирајућим ситуацијама.
Дубока и јака веза између деце и родитеља
Дете је природно условљено да прати вођство особа са којима има снажну и трајну везу. Један од предуслова за спремност детета да сарађује са вама је постојање снажне повезаности између вас и њега. Управо љубав и повезаност са родитељима је кључ који ће помоћи детету да превазиђе склоност ка одупирању и негирању ваших захтева.
Јасан ауторитет
Како бисте ефикасно увели дисциплину у породични живот и код своје деце, неопходно је да детету буде апсолутно јасно да сте ви особа која доноси одлуке и одговорна је за то. Деца су склона томе да се ослањају на особу која одише поверењем и ауторитетом, тако да ако преговарате са дететом око сваког захтева који му упутите остављате утисак слабе и неубедљиве особе.
Управљање фрустрацијама
Коначно, незаменљиво је да родитељи помогну детету да се избори са фрустрацијом због незабавних задатака које морају да обаве. Деца су природно мотивисана да раде оно што им пружа задовољство, па не чуди да се разочарају кад морају да прекину играње игрице и оду у кревет док старији остају будни или кад морају да прекину играње да би радили домаћи задатак. Родитељи који разумеју како да помогну детету да се избори са љутњом у старту имају много бољу позицију да дисциплинују децу на начин који не потпирује љутњу или агресивност.
Кад преузмете улогу капетана у животу свог детета, помогнете му да плови кроз фрустрирајуће ситуације и одржите снажну емотивну везу са њим, дете ће бити много спремније да прихвати ваше савете и дисциплину коју настојите да му пренесете.
Тактике дисциплиновања
Тактика којом се служите како бисте увели дисциплину у кућу треба да се мења и адаптира како ваше дете одраста. Ево неколико савета за децу различитих узраста.
- Дисциплиновање деце до 3 године
Избегавајте кажњавање деце издвајањем, јер оно ствара страх и зависност, и потрудите се најбоље што можете да победите у игри „Ко је главни“. Уместо кажњавања или грдње детета након што је било непослушно или безобразно размислите на који начин можете да избегнете оно што изазива такво понашање. Гладно, уморно или претерано стимулисано дете ће се лакше понашати ван правила. Ако дете уради нешто погрешно, опишите то на позитиван начин уз минимум речи, на пример (ако се деси да удари мацу): “Маца воли да је мазимо нежно.” Кад дете нешто ради добро ставите му то такође до знања: “Свиђа ми се кад се тако лепо играш са мацом, а и њој се свиђа!”
- Дисциплиновање деце од 3 до 9 година
Искоритите породичне састанке да установите кућна правила, дужности сваког од укућана и шта се од кога очекује. Потражите начине да деци дате неку одговорност — на пример да нахране рибице, очисте тротоар испред куће или однесу прљаву гардеробу у корпу за веш у купатилу — тако им помажете да развију осећај одговорности. Уместо да се фокусирате на дечје грешке дугим лекцијама или казнама, ухватите моменат када дете ради нешто добро. Искрено похвалите дете за понашање које вас је обрадовало: “Много сам срећна што си већ почео да радиш домаћи кад сам дошла кући. Браво сине!”
- Дисциплиновање деце од 9 до 12 година
Како деца расту и приближавају се адолесценцији, пажљиво прате знаке који указују на то да их третирате као да су још увек деца. Када тражите нешто од њих наступајте самоуверено и уз минимум речи и немојте да се задржите ту да бисте се уверили да ли ће вас послушати. Објашњења зашто нешто морају да ураде понудите само ако вам их деца траже и то без уздисања или негодовања. Избегавајте поигравање са моћи; саслушајте их кад су узнемирени, али одолите импулсу да се укључујете у дебату или преговоре.
- Дисциплиновање тинејџера
Тинејџери се по неким стварима не разликују много до деце млађе од три године. Дисциплиновање тинејџера у великој мери подразумева нежно усмеравање и помоћ како би схватили шта је добро а шта лоше и развили свој сопствени морални компас. Креирајте прво рецептивност питајући децу какво је њихово мишљење везано за теме од конзумирања алкохола на журкама до домаћих задатака и саслушајте их без прекидања или убацивања свог мишљења. Обраћајте им се са поштовањем и искреном жељом да боље разумете њихово становиште док причају о различитим дешавањима. Ваш посао је да им помогнете да открију свој сензибилитет према схватању живота.
Улога особе која уноси дисциплину у живот деце није лака, али будите свесни да ћете подршком омогућити деци да схвате шта је одговорност и доследност и помоћи малишанима да остваре здрав и успешан живот као одрасли.
Агресивно дете
Оно у чему су научници сагласни јесте да је агресивност део људске природе и да је, у већој или мањој мери, поседујемо сви. У развоју се појављује врло рано, па се већ у узрасту од дванаест месеци могу уочити прва оваква понашања, да би се са четири године агресивност већ стабилизовала као црта личности.У различитим фазама развоја она се различито манифестује. Тако ће, на пример, једногодишње или двогодишње дете у тренутку свог беса импулсивно ујести или јако ударити друго дете када жели да нешто постигне. У адолесценцији, агресивност се очитава кроз сталне конфликте са родитељима, занемаривање школских обавеза, намерно кашњење, "откачено" одевање, опасне експерименте (дрога, алкохол)...
Зашто су поједина деца агресивна?
* Ограничење узраста.
У зависности од узраста могућих узрока има веома много. За предшколски узраст је карактеристично да бес може бити изазван бројним емоцијама као што су усамљеност, беспомоћност, страх, повређеност... са којима дете не успева да се избори. Такође, физичко насиље јавља се и као немогућност да дете речима разреши свој проблем, јер још увек није вербално вешто.
* Недостатак граница.
Када одраста у атмосфери где је свако његово понашање допуштено и где нису постављене границе дозвољеног и недозвољеног понашања, дете постаје раздражљиво и агресивно чим се сусретне и с најмањим забранама. Уколико ваше дете има проблем агресије, најпре размислите да ли у вашој породици постоје границе понашања и колико су оне примерене вашем детету.
* Начин придобијања пажње.
Дете веома брзо схвати да било које његово неприхватљиво понашање одмах обезбеђује пажњу родитеља. Тако, његови напади беса приморавају родитеље на реакцију (на пример, почну више времена да проводе са њим, постављају нова правила понашања, покузују веће интересовање за дететов унутрашњи свет...). На овај начин изазвана пажња јесте тзв. "негативна пажња", али у очима детета и то је боље него да пажња не постоји уопште.
Како смањити агресивност?
* Искључите физичко кажњавање.
Дечја агресивност је најчешћа када и оно само доживљава насиље. Када ви користите физичко кажњавање показујете да сте и сами агресивни, и да је то начин постизања циља. Деца уче опонашајући, али не оно што им говорите да треба да раде, већ оно како се ви сами понашате. Дакле, пресудно је оно што види и осети у свом дому, а са социјализацијом битан фактор развоја постаје и вртић, школа, вршњаци, други тзв. не-родитељски ауторитети...
* Пронађите други начин.
Научите дете да конструктивно изражава љутњу. Подстичите га да вам исприча шта га је наљутило, да "избаци" из себе агресију тако што ће вам нешто нацртати, истрчати се по парку, истући јастук... Помозите му да формира другарске односе са вршњацима. Објасните да ће деца радо хтети да се са њим друже, ако и он поштује правила неке игре, ако не виче стално и не покушава сваки сукоб да реши песницама...
Спортске активности ће му, такође, помоћи да агресију трансформише у друштвено прихватљиву и многоструко корисну енергију.
* Објасните.
Ако не разуме ваше забране, дете ће постати фрустрирано и несигурно у себе и своје будуће поступке. Зато, све оно што му браните, истовремено објасните и зашто то чините. Само тако, дете ће ваше захтеве испунити из поштовања и поверења према вама, а не због страха од ваше казне.
* Позитиван став.
Развијајте код детета позитиван став према другима, на пример, да дели своје играчке и уважава осећања других. "Не ради другима оно што не желиш да неко теби ради" је једноставна порука коју и веома мало дете брзо може да усвоји. Учећи га емпатији, помажете му да развија ненасилан модел понашања.
* Самоконтрола.
Предложите му да када се нађе у ситуацији која у њему изазива бес, покуша да најпре изброји до 10. Или, да се подсети шта би у истој ситуацији урадила његова мама или неко други ко има ненасилно понашање, а детету представља ауторитет. Детету ће бити тешко да се ових сугестија сети у неком, за њега критичном тренутку, али ће ваше упорно понављање и подсећање донети резултате.
* "Прави" дечак.
Већ у узрасту од две године почињу да се уочавају разлике у агресивности дечака и девојчица, при чему су дечаци три пута агресивнији. Поједини научници узрок виде у биолошкој основи, тј. у другачијем саставу полних хормона код дечака, а неки научници за агресивност "криве" стереотипе у васпитању: девојчицама се стално говори да није лепо да се туку, а дечацима да морају да буду јаки, да "покажу зубе" кад год је то потребно, да је срамота да плачу или покажу слабост. Уместо тога, ви понављајте свом сину да мора да се понаша као "прави" дечак. То не значи да буде свађалица или насилник, већ да буде уздржан, пажљив према околини и да уме да влада собом.
* Послушност.
Немојте од свог детета никада захтевати безусловну послушност. Осећање да сме слободно да изрази своје мишљење и неслагање са вама кључно је за развијање позитивне слике о себи. Деца одрастају и граде своју личност, између осталог, и тако што се супротстављају својим родитељима. Са друге стране, када се осећају спутанима и не успевају на друге, друштвено прихватљиве начине да покажу да су различити (на пример: помоћу одеће, жаргона, начина живота), једино поље у којем виде шансу да покажу своју различитост је насилност.
* Игра.
Искористите игру као средство учења. У игри улога, поставите различите, свакодневне ситуације. На пример: »Сада ћемо мало да се играмо куповине, ти си мама и хоћеш кући, а ја сам дете и хоћу да останем у парку, одмах, хоћу сада, одмах, ааааааааааа«. Имитирајте дете, промените глас, уложите напор да га изнервирате онолико колико оно обично изнервира вас, и увек користите стварне ситуације из вашег живота.
* Границе.
У породицама где се деци не постављају границе у понашању или зато што су родитељи претерано попустљиви или зато што занемарују васпитање детета, оно одраста уз уверење да је свако његово понашање добродошло. Иако не постоји оправдање да оно, на пример, туче другу децу, уништава ствари, користи претње, уцене и слично... родитељи су, на жалост, често спремнији да "затворе очи", него се суоче са проблемом. Постављање јасних граница која су понашања дозвољена а која нису, не значи да треба да заведете диктатуру у својој породици. Напротив, јасним и прецизним правилима ви успостављате хијерархијски однос јер ви нисте и не треба да будете равноправни са својом децом, а истовремено учите га социјализацији.
* Похвале.
Похвалите дете сваки пут када уместо на агресиван начин успе да одреагује другачије или вас у нешто убеди аргументима. Немојте заборавити да, иако не изгледа реално, агресивци имају мало самопоуздања. Зато су за себе створили простор где се осећају супериорнијима и где себе доживљавају као победнике. Помозите детету да очврсне своје самопоуздање. Када видите да је нервозно, да покушава да се избори само са собом, да му је због нечега тешко и да у неким за њега незгодним ситуацијама одреагује на други начин осим агресијом....похвалите га и загрлите.
Агресија није само физички гнев
Када се спомене агресивност најчешће се помишља на неконтролисане изливе физичког беса. Међутим, агресивна дечја понашања су и тужакање, оговарање, дискриминација... Осим тога, можемо бити агресивни и у мислима, речима и делима, према себи или другима, свесно или несвесно. Веома је важно пронаћи начин адекватног испољавања агресије јер се као последице претерано дугог потискивања могу јавити опасности за ментално и физичко здравље (депресија, суицидални покушаји, али и чир на желуцу те многе друге болести које су најчешће резултат су нашег неуспешног опхођења с агресијом и емоцијама).
Јастук за ударање
Издвојте један јастук и прогласите га вашим породичним џаком за пражњење. Или, одредите да је то дететов лични јастук, уколико оно једино у вашој породици има потребу за оваквим пражњењем.
Контрола квалитета времена
Агресивни вршњаци ће пружити модел за опонашање и вашем детету. Непримерена количина гледаних филмова или претерано играње компјутерских игара пуних насиља такође представљају начин на који ваше дете проводи своје слободно време. Деструктивни садржаји се складиште у дечјој подсвести а растерећење подсвести најчешће значи све деструктивније понашање деце.
Јелена Холцер, педагог
Агресивност код деце и вршњачко насиље
http://www.roditelj.org/2010/04/22/agresivnost-kod-dece-i-vrsnjacko-nasilje/
a___.pptx | |
File Size: | 72 kb |
File Type: | pptx |
Ранко Рајовић један ''мој бивши родитељ''-Вреди погледати